AKTUELNOSTI / ZANIMLJIVOSTI

Otkrivanje-kako rešiti ispitni stres

Nije neobično da osetite veliki stres pred sam početak ispita ili jos češće za vreme trajanja ispita.
Ispitni stres je stanje u kom postaje gotovo nemoguće da razmišljate. Što duže traje stanje se samo pogoršava.
Obično se javlja nakon što ste pročitali ispitna pitanja i niste odmah znali tačne odgovore.
Neki od simptoma ispitnog stresa koji vam se mogu javiti su:
nedostatak koncentracije, brzo disanje, mučnina, vlažni dlanovi, osećaj vrućine, blokada mozga (misli prolaze prebrzo da bi ste ih mogli zapisati ,ne možete se ničega setiti).
Sledeće četiri metode omogućavaju da umnogome smanjite simptome ispitnog stresa:


1.Zastanite:
Preuzmite kontrolu nad svojim telom. Počnite da kontrolišete svoje disanje. Duboko udahnite, zadržite dah i polako izdahnite. Ponovite to nekoliko puta.

2.Ponavljajte stalno u sebi: “Ja sam sposoban da se stalno suočim sa ovim izazovom “Vredno sam radio i pripremao se za ispit. Ne prihvatam da ne znam ništa.

3.Nemojte pokušavati da odgovorite na sva pitanja ili da rešite sve zadatke odjednom. Polako jedan po jedan. Nemojte brinuti o sledećem pitanju dok odgovarate na sadašnje .Zabrinutost vam u tom trenutku neće pomoći.

4.Razmilšljajte pozitivno. Budite optimista.U najgorem slučaju treba da znate: pad na ispitu nije najgora stvar koja Vam se može desiti u životu. Život je pun uspona i padova. Pasti na ispitu nije ništa strašno. Popravićete razultat vrlo brzo već u sledećem roku.

Mudre misli o učenju

Nepismeni u XXI veku neće biti oni koji ne znaju čitati i pisati, nego oni koji neznaju učiti, zaboraviti neprimenjivo i naučiti novo.
Alvin Tofler

Obrazovanje treba da počne od sebe samoga.
Ludvig Fojerbah

Ne napredovati znači nazadovati.
Johan Volfang Gete

Samo u uporednom i učenju laži naša budućnost.
D.R. Gilbert

Ono što smo naučili nije mnogo, ali ono što nismo je neizmerno.
Pjer d‘ Laplas

Ljudi ne uče da bi znali već da bi stekli sigurnost.
Bertrand Rasel

Učenje je vrsta prirodne snage za um.
Ciceron

Učenje je ono što će u XXI veku odrasli raditi da bi živeli i radili.
S.J. Perelman

Suština znanja je da ga primeniš, ako ga imaš! Ako ga nemaš, priznaj i uči.
Konfucije

Cenim onog ko živi da bi učio.
Fridrih Nice

Ne učimo za školu , nego za život.
Anonimni autor

Oni koji ne znaju neka uče, a oni koji znaju , neka nalaze zadovoljstvo u tome da se podsećaju.
Latinska izreka

Dajte čoveku ribu i hranićete ga na jedan dan, naučite kako da je lovi i prehranićite ga za celi život.
Lao Ce

Oni koji žele nešto da nauče, nikad nisu besposleni.
Anonimni autor

U informatickom društvu znanje nije čast i privilegija, već glavni resurs za rast i profit.
Dzon Nezbit

Znanje je vrednije od novca, oštrije od sablje.
Gruzijska poslovica

Diplome se kupuju ali ne i znanje.
Aninimni autor

Znanje napreduje koracima, a ne skokovima.
Tomas Makolej

Strategije za držanje dobre prezentacije


Da Vam ne bi klecala kolena i oblio znoj evo nekoliko saveta kako da održite dobru prezentaciju.

1. Pripremite se

Kvalitetna priprema je ključ svakog uspešno obavljenog posla. Pre nego što krenete na osmišljavanje prezentacije, morate se naoružati svim potrebnim informacijama. Nemojte se plašiti da pitate ono što ne znate. Bolje da pitate, nego da uprskate stvar kad već bude gotovo. Od kolega koji bolje poznaju tematiku ili imaju više iskustva od Vas, izvucite sve detalje koj su vam potrebni da bi odradili posao.

2. Osmislite formu prezentacije

U osmišljavanju dobre prezentacije posebnu pažnju dajte njenoj formi. Na samom početku prezentacije se predstavite i recite šta je tema koju prezentirate.
Vaša prezentacija mora imati uvod u temu gde ćete slusaoca upoznati sa onim o čemu ćete govoriti i na taj način ga uvesti u temu. U srednjem delu ćete govoriti o samoj srži vaše teme pa mi pridajte posebnu vaznost. Na kraju prezentacije zaključite sa par rečenica te dajte mogućnost komunikacije. To znači da slušaocima treba obavezno da date mogućnost da postave pitanja ako im nešto nije bilo jasno ili ako žele nešto više da saznaju o temi. Priprema za prezentaciju je ključna za ovaj deo. Nemojte dopustiti da ne znate odgovor na postavljeno pitanje ili da neko drugi treba da odgovara umesto vas.

3. Vežbajte

Kada ste na papiru osmislili svoju prezentaciju, treba a je uvežbate. To ne znači da morate napamet naučiti ono što ste stavili na papir. Najbolje je da napravite mali podsetnik o najvažnijim detaljima prezentacije i na osovu toga uvežbate svoj govor. Prezentacija treba da izgleda poput razgovora, iako govorite samo vi. Zbog toga je potrebno da vežbate. Vežbajte pred svojim prijateljima, članovima porodice ili pred ogledalom. Vežbajte do onog trenutka kada dok nebudete u potpunisti zadovoljni svojim izlaganjem.

4. Pazite na vreme

Uspešna prezentacija je ona koja šlusaoca informiše o najvažnijim detaljima prezentovanog materijala, a nije mu ni u jednom trenutku naporna ili dosadna. To znači da treba pogoditi pravo vreme trajanja, kako prezentacija ne bi bila prekratka i preškrta informacijama ili sa druge strane, toliko duga i opširna da slušalac na kraju ne zna ni šta je slušao. Istraživanja pokazuju da je najefikasnije prvih 15 minuta nekog predavanja. Tokom vremena slušaocu progresivno pada koncentracija tako da preduga izlaganja nemaju svrhu.

5. Pripazite na držanje tela

Drzanje tela puno govori o nama samima. Izbegnite vrpoljenje na mestu, preplitanje prstiju i naslanjanje na sto. Ovo su samo neki primeri kojima svom slušaocu dajete do znanja daste nervozni, odnosno nezainteresovani na temu o kojoj govorite.
Zauzmite odlučan stav i na taj način pokažite da vladate temom o kojoj govorite.

6. Odaberite prikladnu odeću

Ništa osim vaše teme ne sme zaokupljati pažnju vaših slusšoca, čak ni vaša odeća. U obzir dolazi neupadljiva odeća kao što je neko lepo odelo ili kostim sa odgovarajućom kosuljom. Izbegavajte majice, kratke suknje, visoke potpetice, upadljiv nakit, sve ono čime možete izazvati odvraćanje slušaoca od prezentacije.

7. Opustite se

Nastojte da budete sto opušteniji. Vaši slušaoci će znati da ste nervozni. Zbog toga je važno da se dobro pripremite jer će vam to uliti samopouzdanje koje vam je potrebno. Ako vam se i desi neki manji propust, nemojte dopustiti da vas to zbuni ili pokoleba. Nastavite dalje i do kraja završite prezentaciju.

Usvajanje novih veština proces – mijelinizacija
(Kristijan Gruning)

Suprotno od primanja znanja, učenje nekog ponašanja ne protiče eksponencijalno, nego u skokovima. U to se učenje ubraja, primera radi sviranje muzičkih instrumenata ili bavljenjenje nekom sportskom disciplinom.
Zamislimo primera radi sviranje klavira. Nakon prvih vežba postižemo prvi skok u napretku. Nakon takvoga se neko vreme nalazimo na platou. Iako i dalje učimo, čini se kao da stojimo na mestu i napretka nema. Budući da skori pomak nije na vidiku, onim manje uporni gube podsticaj. To je razlog zbog kojeg mnogi koji počnu svirati neki instrument nakon nekog vremena odustanu.
Znajte da se na tim platoima odvija najvažniji proces biologije učenja. Dok se nalazimo na takvom patou, u mozgu se izgradjuju nove veze izmedju moždanih ćelija-nueurona. Slično električnoj žici, one nakon toga, moraju biti još izolirane.Ono što je kod žice obično plastična ovojnica, u mozgu je stvar nazvana mijelin. Proces se naziva mijalinizacija.

Tek nakon što se taj proces završi, veze su spremne i prohodne za nas proces mišljenja. Nastupa sledeći skok.

Prema tome, čini li vam se da ne napredujete: izvrsno! Mijelinizacija je najvažniji proces u biologiji učenja.Vežbamo li umereno, ali ustrajno, neizbezan je skori nadolazeći skok. Važno je imati neko pozadinsko znanje o biologiji učenja, kako bismo sami sebe poticali te kako ne bismo bacili koplje u trnje.

Pri usvajanju neke sposobnosti prolazimo kroz četiri faze:

4. nesvesna sposobnost
3. svesna sposobnost
2. svesna nesposobnost
1. nesvesna nesposobnost

Uzmimo za primer upravljanje automobilom. Postojao je trenutak u kojemu kao dete nismo znali da postoji nešto poput upravljanja automobilom.Tada nismo znali voziti automobil (nesposobnost) niti smo toga bili svesni (nesvesno). Jednoga dana smo shvatili da naši roditelji znaju voziti auto, a mi ne. Postali smo svesni svoje nesposobnosti. U autoškoli , ili pre toga na nekoj zabačenoj i pustoj cesti , počinjemo učiti voziti auto. Nesposobnost se napokon pretvara u sposobnost. Znamo voziti automobil ali sve se to odvija poprilično svesno. Moramo se tačno usredsrediti na pritiskanje spojke i menjanje brzina, uključivanje žmigavaca i pozorno posmatranje svega sto se oko nas zbiva. Nakon nekog vremena te se kretnje automatiziraju. Pri pritiskanju spojke i menjanju brzina više ne moramo mnogo razmišljati. To se pretvorilo u nesvesnu sposobnost. Umesto da pazimo na svaki pokret rukom, pozornost možemo usmeriti na drugo. Tokom vožnje možemo uživati u krajoliku, žustro raspravljati ili planirati šta ćemo raditi.
Isto se dogadja sa metodama učenja.Uvežbavamo li ih često, na kraju se one odvijaju nesvesno, pa im više ne moramo pridavati veliku pozornost. Radna memorija nam je slobodna i možemo se usredsrediti na gradivo.

Poznati „mnemoničari“ u istoriji
(Artur Semorie)

Fenomenalna pamćenja su se ne samo radjala već i stvarala kroz prohujale vekove.Tako je staropersijski kralj Kir i Aleksandar Makedonski znali po imenu sve svoje vojnike a Mitridat je vladao nad 22 naroda i razgovarao je sa svojim podanicima bez tumača dok je Scipion mogao po imenu da oslovi svakog naoružanog gradjanina Rima, kojih je bilo nekoliko stotina hiljada, dok je Kinej, poslanik kraja Pira za jedan dan naučio svih članova Senata i Rimljana sa kojima se upoznao.
Julije Cezar koji je mogao diktirati sedam pisama istovremeno u svom delu De bello Gallico – O Galskom ratu, navodi da su Galski Kelti – druidi -kako ih je on nazvao usmenom predajom celu svoju književnost prenosili s kolena na koleno, od Seneke koji je mogao da ponovi 2000 reči i 200 stihova ako bi ih jedanput čuo potiče ovo svedočanstvo o Katonu:
– Katon je mogao sve svoje izjave i govore doslovno pamtiti i uvek bez pogreške ponoviti. Nikada nije ništa zapisivao, jer je sve svoje misli kako je govorio, zapisivao u svoj um. Pri ponavljanju nekog svog govora nije mogla izostati ni jedna reč, a dovoljno je bilo pomenuti mu ime nekog vojskovodje, da bi on odmah mogao u neprekidnom nizu, iznositi sve podatke i dogadjaje u vezi sa njim.
Ciceron, slavni rimski orator u svom delu De oratore, navodi da su dva grčka filozofa Carmides i Metrodoros mogli, primenom odgovarajućih tehnika pamćenja pamtiti gotovo sve u neograničenom obimu. Za Carmidesa kaze Plinije Stariji, da je mogao ponavljati čitave knjige redom kako stoje u biblioteci. Hortenzije, protivnik Ciceronov, takodje poznati rimski govornik, pošto bi po ceo dan proveo na nekoj licitaciji, mogao je istim redom kojim su se javljali, da ponovi imena svih kupaca, nazive predmeta koje su kupili i njihove cene bez ijedne greške.
Čuveni Arapski doktor i lekar Avicena, zvani princ filozofa i lekara, koji je živeo u X veku mogao je već u svojoj desetoj godini da recituje čitav Kuran napamet, a kad mu je bilo 14 godina i sva dela Aristotela.
Španski književnik Alonso Tostado, koji je živeo u XV veku imao je fantasticno jaku memoriju. Svaku knjigu koju bi samo dvaput pročitao mogao je ponoviti od reči do reči.
Doba renesanse može se pohvaliti čitavom plejadom umova sa izvanrednim pamćenjem. U XV veku u Padovi živeo je i delovao pravnik Pietro de Ravena. On je mogao ponoviti sve zakonske kodekse i to po brojevima onako kako bi mu samo jednom pročitali.
Uvaženi gradjanin istoga grada neki Antonio Mureto, izdiktirao je jednom prilikom nekom mladom korzikancu, koji je u Padovi studirao gradjansko, pravo veliki broj latinskih, grčkih, hebrejskih i drugih reči, mnoge od njih i bez ikakvog smisla. Korzikanac ih je odmah ponovio redom kako su to prisutni posmatrači i slušaoci tražili i na njihovo divljenje izjavio da može ako to žele na ovakav način zapamtiti i do 3000 reči. Venecijanac Francesko Molino koji je s velikom marljivošću studirao razne naučne discipline, ali se nije mogao pohvaliti nekim naučnim uspehom, jer je imao loše pamćenje. Zamolio je Korzikanca da ga poduči svojoj tehnici pamćenja i već posle nekoliko dana mogao je mladi patricije da reprodukuje i do 1 500 reči po bilo kom redosledu.
Knjižnijčar velikog vojvode od Toskane Antonio de marko Maljabeki imao je gotovo fotografsku memoriju, jer sve sto je pročitao pamtio bi bez teškoća. Nije bio školovan a počeo je čitati na listovima knjiga koje je njegov gazda piljar koristio za pakovanje voća. Svoje strastveno čitanje i fotografsko pamćenje svega i svačega nastavio je kao učenik jednog knjižara tako da su ga docnije mnogi stručnjaci konsultovali, jer mu je znanje bilo veoma široko, a pamćenje potpuno tačno, mnoge autore je citirao po knjizi, strani i pasusu. Čitajući sakupljao je znanje do duboke starosti i sačuvao velike sposobnosti do kraja života.
Bio je novembar mesec 1839. Braća Kastiljo koji su predavali svoje metode pamčenja u Italiji, Francuskoj, Nemackoj, Engleskoj, Belgiji, i drugim evropskim zemljama demonstrirali su mogućnosti svog pamćenja u Frankfurtu na Majni.A.De Kastiljo razdelio je prisutnima u dvorani jedan spisak od preko 20 000 najrazličitijih podataka iz svih oblasti nauke. Auditorijum ga je prosto bombardovao neprekidnim pitanjima na osnovu ovog spiska i on je na sva pitanja odgovorio bez i jedne greške.
Ovo su samo neki od poznatih mnemoničara kroz istoriju, više o tome u knjizi Artur Semorie Savršeno pamćenje.